Bilo je to još jedno emotivno, dirljivo, nežno, divno, posebno, blisko veče muzike koje je oduševilo prepunu bivšu Dvoranu Doma sindikata, današnju Mts Dvoranu – nedavno, 26. februara.

Tada je slovenački kantautor Zoran Predin osvojio neku novu publiku, ali i onu staru sa svojim dragocenim projektom „Zoran peva Arsena“, koji je predstavio beogradskoj publici na istoj pozornici 2019. godine.  Veče kao omaž bogatom stvaralaštvu jugoslovenskog umetnika Arsena Dedića (1928 – 2015) je ideja koja ne može da omane nikada.

Obeležava se i više od 10 godina kako nam je otišao negde daleko iznad nas.

Sada, čak sedam godina kasnije, moćan ansambl „Damirov Django Group“, vrhunski sving sastav, u pratnji zvezde večeri Predina, pružio je kompletan umetnički užitak veoma odabranoj, odnosno izbirljivoj publici.

Auditorijum u Beogradu je veoma zahtevan, očekuje samo najbolje, želi najviše standarde, i Predin je toga veoma svestan. Zato u različitim projektima nastupa kod nas i uvek biva uspešan na zanimljive načine, kao lider bivšeg benda „Lačni Franz“, kao solista, ili ravnopravan deo tandema „Analogna rasa“ sa Nikolom Čuturilom Čuturom, sa kim je gostovao upravo na sceni Mts Dvorane u novembru 2025. godine. Bio je to tročasovni trijumf epskih i kolosalnih razmera da vam pamet stane.

 
Ohrabren tim uspehom, Predin se nakon svega tri meseca vraća u Mts Dvoranu, sa već viđenim projektom, samo nažalost bez glavnog stožera ansambla – Damira Kukuruzovića, koji nas je iznenada napustio u zlokobno doba korona virusa.

Snimljen je i album „Zoran peva Arsena“ upravo 2020. godine u periodu virusa Covid19 sa sledećih 12 kompozicija:

1 Ni Ti, Ni Ja

2 Pamtim Samo Sretne Dane

3 Ako Priđeš Bliže (Zagrli Me)

4 Moderato Cantabile

5 Imenom Sam Tvojim Zvao

6 Zagreb I Ja Se Volimo Tajno   

7 Proljeće Bez Tebe       

8 Kuća Pored Mora       

9 Tko Stoji Iza Mene     

10 Takvim Sjajem Može Sjati    

11 Otkako Te Ne Volim 

12 Završit Ću Kao Howard Hughes .


Aplauz se proširio celom salom Mts Dvorane, kada je izašao na pozornicu Zoran Predin.

Uoči koncerta Predin je zapisivao po neke redove na društvenim mrežama koje ističu – „Naklon obitelji Dedić. Arsenu za pesme, Matiji za zlatne prste i Gabi za toplu dušu“.

„Dobro veče. Večeras je poseno veče, omaž obitelji Dedić“, naglasio je setno Predin, i stvarno je tragedija da su nas napustili prerano jazz pijanista Matija Dedić (1973 – 2025) i njegova mati Gabi Novak (1936 – 2025), u rasponu od svega par meseci tokom prošle, tužne, teške, skrhane godine odlazaka, jednog crnog niza bez zaustavljanja.

„Počećemo putovanje sa jednom pesmom koja je zapravo na kraju ovog albuma „Zoran peva Arsena“. Arsen Dedić je pisao o svom kraju i ova pesma na neki način govori o tome.
Krećemo na jedno putovanje od dva časa, koje će vam brzo proći“, obratio se Predin publici i zapevao prvu kompoziciju iz veoma bogatog opusa Arsena Dedića.  
Tako je veče nostalgije i divnih emocija započelo sa numerom„Završit ću kao Howard Hughes“, i slovenački muzički umetnik nas je lagano i suptilno postepeno uvodio u jednu priču obavijenu bluzom, svingom, po uzoru na svetske standarde.

Završit ću kao Howard Hughes

„Ne vodi me da gledam Spruce Goose
Čuveni zrakoplov, vlasnik Howard Hughes
Ja sam, draga moja, isti ko i on
Ali otkud pare, otkud avion ?

Mada nisam bio avionske struke
Koji prilazite operite ruke
Bez straha od munje, razderanog neba
A nemoćan protiv klica i ameba

Završit ću i ja kao Howard Hughes
Mrak četrdesetih, na radiju blues
Završit ću točno kao Howard Hughes
Ili po domaću – kao Franjo Kluz

Završit ću i ja kao Howard Hughes
Mrak četrdesetih, na radiju blues
Završit ću točno kao Howard Hughes
Ili po domaću – kao Franjo Kluz

Zatvoriti srce
Zatvoriti vrata
Općiti s životom
Preko, preko advokata“.


Zoran Predin je tokom dvočasovne večeri bio ne samo pevač, lider muzičke priče, već pravi domaćin, vodič kroz karijeru Arsenove magije, domaćin, narator.

Muzičar je veoma emotivan, osetljiv, možda se može reči i preosetljiv, iako je uspevao da krije taj svoj bol, što su mu svi prijatelji, toliko bliski, otišli. I Arsen, I Gabi, i Matija.

Otšli u u prah, ali iza njih je ostala ogromna i važna kulturna baština jugoslovenske muzike.
Predin se trudi da prikrije patnju koju ima zbog njihovog večnog odlaska, i najbolji lek sigurno da je – humor, smeh, da odagnamo te tamne misli, barem nekako, ili da pokušamo.


Tako je Zoran nama otkrio auditorijumu da je imao 20 godina kada je upoznao velikog Arsena Dedića u poznatom zagrebačkom klubu „Lapidarij“, te je dobio laskavi komentar da liči na lidera i pevača slavne američke grupe „The Doors“.


„Arsen je tada bio heroj crno bele televizije. Tako smo ga svako veče gledali u mojoj obitelji. Dakle, on je crno-beli čovek sa TV-a, a ja sam tada bio mladi polu-panker. I kad smo se upoznali, reče mi Arsen da ga podsećam na Džima Morisona. Shvatio sam to kao zaista veliki kompliment. Ali nije mi bilo jasno otkud taj crno beli lik sa TV ekrana uopšte zna ko je Džim Morison“, nasmejao je Predin mnogobrojnu publiku, u svom prepoznatljivom šarmu i beskrajno prijatnom osmehu kojim daruje fanovima pozitivnu energiju u svakom smislu.

Predin je naveo da album „Zoran peva Arsena“ počinje sa jednim od Arsenovih bisera „Ni ti ni ja“, i naglasio da smo započeli plovidbu kroz Arsenov opus i bisere.

NI TI NI JA

„Ni ti, ni ja, to nismo mogli znati
Ni ti, ni ja, da tako bit će sve
Jer što da znaš o noći, dan dok traje
O praznoj zimi dok ljeto još je tu

Al’ uvijek ima treći
Taj treći koji zna
Sve one prave riječi
Što nisam znao ja

Ni ti, ni ja, to nismo mogli znati
Na krivu kartu da stavit ćemo sve
Ni ti, ni ja, to nismo mogli znati
Ni ti, ni ja, da tako bit će sve“.

„Sledeća pesma išla mu je na živce. Jednom prilikom mi je rekao – „Zorane, svaki tvoj uspeh je duboka rana na mom srcu“ i stavio mi je ruku na rame“, ispričao je Predin i time svaki čas približavao lik i delo velikog Arsena Dedića, kao pravi storyteller, koji stvara dramaturgiju čitavog koncerta.
Bio je to uvod za kompoziciju „Uzmi me“, koju navodno Dedić nije toliko voleo da peva.

Sve pesme na albumu i u uživo izvođenju su dobile svoj novi život, udahnut je drugačiji žanr, tako da su šansone i šlageri prerasli u jazz swing, koji „Damirov Django Group“ izvodi zaista maestralno, besprekorno, da ne postoji višak, ali ni manjak nota.

Ne može ništa da se dodaje, niti oduzima. Jednostavno se prepustite tim neprolaznim remek delima u nekim novim muzičkim čitanjima – interpretacijama.

„Sledeća pesma je meni omiljena“ – „Tvoje nježne godine“ su se zavrtele na reeprtoaru.
Publika, sasvim očekivano, obradovana, oduševljena, srećna, željna da program traje što duže.

TVOJE NJEŽNE GODINE

„Tvoje nezne godine, što mi mogu dati,
tvoje srce dugo zna, neće da me shvati,
tvoje oči pune sna, kako da me slijede,
moje pesme tužne su, za te još ne vrijede!

Ti bi htjela zauvijek, što sam davno dao,
Tebi zivot nudi sve, ja sam ljubav krao,
svoje nježne godine, ti čes dati drugom,
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom!

Ne budi, ne budi se mala,
ti ne znaš ni dobro ni zlo,
ne budi, ne budi se mila,
jer nije još vrijeme za to!

Tvoje ruke malene, kao da me grle,
jer dok moje traže mir, tvoje nekud hrle,
tvoje nježne godine, nježne misli tvoje,
mogu da nas razdvoje, prije nego spoje!“

Dešavalo se i to da Predin veoma nadahnuto najavi neku pesmu, ali da ona uopšte nije na repertoaru. Kada ga iz benda podsete da najavljena numera nije na redu, Predin shvati da je sve pomešao, ali onda je dodao da je ipak bolje da odsviraju tu pesmu, jer „šteta je da propadne ovakva najava“.

„Poneli ste ruke, to je dobro, ali da li ste poneli i glasnice? A ima li ovde i nekih muškaraca?“, bio je duhovit Zoran Predin.

„Znali smo mnogo puta razgovarati o ženama Arsen i ja. Moram priznati, dobro je poznavao žene. Bio sam mlađi, pa sam tek učio, i strahovito su mi značili saveti. Gabi Novak je to znala, mislim da se on razume u žene, da ih razume“, govorio je šarmantno, šmekerski, harizmatično, kako samo to on ume – Zoran Predin.

„Zajednička nam je bila Edit Pjaf, žena sa velikim Ž. Mik Džeger je bio mala maca za nju, mislim na te male noćne ekspedicije“, zagonetno je Predin ukazao na neke lascivne teme i zapevao njen čuveni antologijski hit „Ma vie en rose“ (Moj život u ružičastom).

Edit Pjaf i Arsen Dedić su pevali divne šansone, kakvi su bili i francuske legende Šarl Aznavur i Iv Montan

Onda je objasnio, na osnovu Edit Pjaf, da je u svoju set listu „Zoran peva Arsena“ stavio i one pesme koje su obojica voleli, što će se dalje odvijati na ovom emotivnom umetničkom putovanju.

Tako je repertoar bio obogaćen i legendarnom pesmom o sreći, osmehu „When You’re Smiling“, koja je proslavila američku zvezdu – pevača i glumca Frenka Sinatru.


When You’re Smiling

by Frank Sinatra

„When you’re smilin’, when you’re smilin’
The whole world smiles with you
When you’re laughin’, when you’re laughin’
The sun comes shinin’ through

But when you’re cryin’, you bring on the rain
So stop your sighin’, be happy again
Keep on smilin’, ’cause when you’re smilin’
The whole world smiles with you

When you’re smilin’, when you’re smilin’
The whole world smiles with you
When you’re laughin’, when you’re laughin’
The sun would come shining through

But when you’re cryin’, you bring on the rain
So stop your sighin’, be happy again
Keep on smilin’, ’cause when you’re smilin’
The whole world smiles with you“.

Narator ove divne večeri Predin je deo po deo slagalice o Arsenu otkrivao, sloj po sloj, kao kada se čisti luk.

„Arsen je veoma voleo umetnost u celini, ne samo muziku. Tako je voleo slikarstvo, literaturu, kao i film. I prema jednom filmu nazvao je sledeću pesmu“ – efektna najava beše za kompoziciju „Moderato cantabile“.

U pitanju je francusko-italijanski crno-beli igrani film snimljen 1960. godine u režiji slavnog Pitera Bruka, poznatijeg kao pozorišnog reditelja. Bila je to adaptacija istoimene pripovetke – novele (1958) slavne književnice Margaret Diras. Glavne uloge su igrali Žana Moro i Žan Pol Belmondo.


MODERATO CANTABILLE

„Rijeka donosi jesen
Dugo umire grad
I u nama toliko ljeta
Mi smo siročad svijeta

Reci dali ćeš noćas
Moći ostavit sve
Svoju kuću
Navike ljude
I poći a neznati gdje

Neka svi mržnjom isprate nas
Ali draga život čeka
Sad je čas
Čitav svijet
Biće tvoj novi dom
Neka kažu avantura je to

Nikad žaliti nećeš
Svoje stvari ime i grad
I u hladnoj sobi hotela
Bićes slobodna sad

Neka svi mržnjom isprate nas
Ali draga život čeka
Sad je čas
Čitav svijet
Biće tvoj novi dom
Neka kažu avantura je to“.

Sledi nova anagdota koja pripoveda o humoru, da se malo publika opusti i time više upozna ličnost Arsena Dedića, što je takođe kreator večeri Predin vešto osmislio kao koncept.

„Mora se reći, Arsen je bio multipraktik, ali šofiranje mu je bila ipak najslabija strana. Njegov BMW nije nikada doživeo četvrtu brzinu. Kad god smo se vozili, sve sam jedva čekao da konačno da i tu 4. brzinu, i to nikako da se desi! Sve vreme Arsen tako priča li priča dok vozi, ne prestaje sa pričom, bilo je to jako stresno. Arsen nas je stalno vozio na koncerte, tako odjenom se pojavi iz Zagreba u Ljubljani, onda u Novu Goricu, i uopšte ne znam kako mu je to uspevalo“, kroz osmeh je pričao Predin o Dediću i time ga je činio živim kao nikada do sada, i posle čitave decenije odlaska.
Blues, jazz, swing, gospodski fino, iznijansirano, prijatno, da se opustite i prepustite jugoslovenskoj muzici na sve načine, žanrovi su se nizali, činili umetniku da se poigra sa kreativnostima na vrhunski način.

„Sledeća pesma mi je jedna od omiljenih i mnogo mi je žao da je nisam ja napisao. Arsen mi je rekao da je moja verzija možda i bolja od originala“, otkrio nam je Zoran, i možda mnogima nije bilo poznato da je čuvenu pesmu grupe „Bijelo dugme“.


Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude

„Te noći kad me stignu potjere kurve sudbine
I kada uđem iza ovoga kao kod rodbine
Kao zvijezda padalica
Kô neki lijepi kaput sa dva lica

Te noći zepšćeš na tvom prozoru umornih očiju
Teško je čekati na vozove koji tumaraju
To je teško (Aah), a lako je
Živjeti i umrijeti, pile moje

[Refren]

Te noći
Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude
Samo će dvije žene da se probude
Jedna je moja mati, ona će plakati
Druga si ti, ti, ti ćeš me kleti

Te noći zepšćeš na tvom prozoru umornih očiju
Teško je čekati na vozove koji tumaraju
To je teško (Mmm), a lako je
Živjeti i umrijeti, pile moje

[Refren]

Te noći
Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude
Samo će dvije žene da se probude
Jedna je moja mati, ona će plakati
Druga si ti, ti, ti ćeš me kleti

A ti ćeš me kleti“.

Zoran Predin se poveravao i ispovedao svojoj publici i rekao da je veoma patio nakon smrti svog prijatelja i kolege Damira Kukuruzovića (1975 – 2020), koji je osnovao Django Group i koga je beogradska publika gledala 2019. godine u Mts Dvorani na prvom izvođenju koncerta „Zoran peva Arsena“.
Nažalost već sledeće godine, nesretni Damir je podlegao od posledica korona virusa te fatalne 2020. koju svi pamtimo po zlu.

„Bilo mi je veoma teško, snažan bol je bio neizdrživ. Prošle godine je nebo bilo vrlo surovo“, misleći na mnoge poznate ličnost iz našeg regiona koji su nas iznenada napustili.

Umešno pevač i vodič muzičke večeri prelazi iz bola u pozitivnu energiju, dakle novi humor.


„Da li ste čuli možda onaj međunarodni vic?
Pričaju dva tipa.
Prvi pita ovog drugog: Da li si pio loše vino?
A drugi mu odgovara: „Jesam“.
I drugi pita „Pa dobro, i, kakvo je?“,
Na to mu prijatelj reče „Dobro“.


Usledilo je remek delo zvano „Loše vino“, koje su obrađivali razni muzičari kao Zdravko Čolić, pokojni Massimo Savić i naravno popularna pastirska rok grupa „Bijelo dugme“, bend enormne popularnosti.


LOŠE VINO

„Ne vjeruj mi noćas
Svakog časa nudit ću ti više
Ne vjeruj mi kad gitara svira
I padaju kiše iz zlatnih visina
Sve je to od lošeg vina

Ne ljubi me noćas
Bit će suza, stihovi će teći
Ne slušaj me, mala, jer ćeš čuti
Što ne želim reći i nije istina
Sve je to od lošeg vina

Ne gledaj me tako dok se ludi snovi množe
Prevariću sebe, srce nudi više no što može
I što mu je sudbina, sve je to od lošeg vina
Sve je to od lošeg vina

Ne vjeruj mi noćas
Svakog časa nudit ću ti više
Ne vjeruj mi kad gitara svira
I padaju kiše iz zlatnih visina
Sve je to od lošeg vina
Sve je to od lošeg vina“ .

Sledeća pesma je bila posveta pijanisti jazz usmerenja – Matiji Dediću, koji nas je napustio tako odjednom i sve pošteno šokirao i nasekirao tokom 2025. godine. Nedugo za njim napustila nas je i njegova divna majka Gabi Novak, legenda muzike u žanru šansona i šlagera.

„Matija Dedić i ja smo radili albume „Tragovi u sjeni“ 1 i 2. Desilo se nešto veoma zanimljivo i neverovatno: narednu pesmu smo izvodili u Nišu i ova stvar je dostigla neverovatne ovacije, uspeh kakav se ne može zamisltii“, gotovo kroz suze je rekao Predin, kao pravi gospodin koji veruje u neprolaznu energiju svih odlazećih velikana.

Naredna numera „Moj galebe“ posveta je hrvatskom mega maestru Oliveru Dragojeviću (1947 – 2018) vrhunskom umetniku šansona, još jedna legenda koja se preselila u legendu i večna lovišta.  


MOJ GALEBE

„Lipo li je, lipo li je
Na lažini suvoj ležat
Na osami pokraj mora
Nad pučinom tebe gledat
Ah-ah, moj galebe

Tebe gledat, s tobom letit
Povrh svega nimat straja
I prkosit svakoj buri
I neveri ča sve vaja
Ah-ah, moj galebe

Ča sve vaja u svom bisu
Da i more vrije, pini
Bit gospodar usrid svega
Živo klicat u visini

U visini, kada sunce
Bes pristanka nama sije
I da ništa na tvon nebu
I na moru bisno nije
Eh-eh, moj galebe

Bisno nije dokle krila
Tebe nose kud god želiš
Pa neveri, oli suncu
Ti se rugaš i veseliš

Na osami blizu mora
Dok se sunce zemlji smije
Slušan tebe kako klićeš
Lipo mi je, lipo mi je
Moj galebe“

Predin je poručio – „kad smo već na moru, možemo otići u jednu kuću, to je biser nad biserima“.

Naravno, „Kuća pored mora“ na sred Mts Dvorane.

Zoran Predin je pravi pesnik u svom izrazu, i kad peva numere drugih autora, učini da one budu drugačije, u svom autentičnom rukopisu. Predin je i istaknuti književnik, piše prozu i poeziju – romane, zbirke priča i pesama, veoma snažan u svakom umetničkom pogledu, što dokazuje i sa ovako uspešnim koncertom.

KUĆA PORED MORA

„Raznesene valima i vjetrom
tu su tople ruševine ljeta;

Na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta.

Ničeg nema, ničeg nema
od tebe, od mene.

Ostala je samo prazna kuća
malo stvari ljetovanja našeg
na stolu novine još leže
sa nekim datumima jula.

Naša ljubav sad se ruši
kao pješčana kula.

Al’ još sam uvijek ovdje
još zagledan u more
na vratima vile u kojoj tuga spava.

A kiše su se slile u cvjetove agava
i ljetu je kraj.

Od vremena poezije i mira
ostala je samo pusta kuća
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove“.

Nova priča nudi novu dimenziju karaktrera kreativnog genija Arsena Dedića.

„Jednom prilikom meni je Arsen rekao setno – „Zorane, moje pesme nema na svadbama. Opet, najviše beba je začeto uz pesmu „Ne daj se, Ines“. Zato je mislio da ima hitove za razvode, jer i njih treba slaviti, tako je smatrao Arsen – ljudi proslave razvode“, bio je to uvod za baladu divnih stihova, kao i sve Arsenove numere – „Otkako te ne volim“.

Publika je pevala sve vreme i uživala pošteno sa ovom kompozicijom.

OTKAKO TE NE VOLIM

„Vraća mi se okus, kao poslije bolesti,
strah me kad se sjetim, kuda me to moglo odvesti.
Osmijeh mi se vraća, nećeš me prepoznati,
kao na slobodi, opet učim jesti, hodati.

Otkako te ne volim,
opet noću kiše moje,
izgubljeni zvuci, boje,
ni sa kim ih ne dijelim.

Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka maše,
prazno mi je, ali lakše,
otkako te ne želim.

Pitao sam ljude, kol’ko će to trajati,
može li se umrijeti, hoću li se poslije kajati.
Gnjavio sam ljude, pravio sam paniku,
prejako je svjetlo, samo da se oči naviknu.

Otkako te ne volim,
opet noću kiše moje,
izgubljeni zvuci, boje,
ni sa kim ih ne dijelim.

Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka maše,
prazno mi je, ali lakše,
otkako te ne želim.

Otkako te ne volim“.

Zoran Predin je otkrivao i senzibilitet Arsena Dedića kada je reč o uzorima u svetskoj baštini.

„Arsen je jako voleo Boba Dilana, a najbliži je bio Leonardu Koenu. Zato, sada, idemo na jednu Koenovu, u tu čast. Pripremite glasnice i ruke! Hajde, muškarci!“, beše prolog za remek delo – pesma „Dance Me to the End of Love“ (1984) kanadskog pesnika, književnika, a pre svega muzičara, koji se odlučio da bude pevač sasvim iznenada.
Naime, želja Leonarda Koena je bila da se bavi poezijom. Ipak, kako njegove zbirke pesama nisu dolazile do dovoljnog broja ljudi, on je rešio da sve te pesme – otpeva uživo. Tako smo od pisca poezije u nastanku dobili istinsku svetsku muzičku zvezdu.
Leonard Cohen nam je jednom gostovao u Beogradskoj Areni i pevao je puna tri sata na koncertu za dugo pamćenje.


DANCE ME TO THE END OF LOVE
By Leonard Cohen

„Dance me to your beauty with a burning violin
Dance me through the panic ’til I’m gathered safely in
Lift me like an olive branch and be my homeward dove
Dance me to the end of love
Dance me to the end of love

Oh, let me see your beauty when the witnesses are gone
Let me feel you moving like they do in Babylon
Show me slowly what I only know the limits of
Dance me to the end of love
Dance me to the end of love

Dance me to the wedding now, dance me on and on
Dance me very tenderly and dance me very long
We’re both of us beneath our love, we’re both of us above
Dance me to the end of love
Dance me to the end of love

Dance me to the children who are asking to be born
Dance me through the curtains that our kisses have outworn
Raise a tent of shelter now, though every thread is torn
Dance me to the end of love

Dance me to your beauty with a burning violin
Dance me through the panic ’til I’m gathered safely in
Touch me with your naked hand or touch me with your glove
Dance me to the end of love
Dance me to the end of love
Dance me to the end of love“.

Beskrajno raspoložen Zoran Predin krenuo je u sve veću komunikaciju sa publikom, red pesme – red priče i pripovedanja anagedota.

„E, sad, pošto tako lepo pevate, sad ćemo jednu pesmu za vas, baš da je pevate. Platili ste kartu za ovaj koncert, onda treba i da zapevate!“, smatra iskreno Predin.

DEVOJKO MALA

„Devojko mala
pesmo moga grada
što si mi dala
srce puno sna

O, što se setih
kišu da ti kupim
i oblak mali
pod kojim stojim ja

Nemoj da budiš
oči moje snene
kad kiša pada
ti si oblak sna

Devojko mala
pesmo moga grada
tvoju bih senku
večno da ljubim ja“.

Biser jugoslovenske muzike „Devojko mala“ jeste čuvena pesma – šlager kompozitora Darka Kraljića, prema tekstu Božidara Timotijevića, dok je delo pevao glumac Vlastimir „Đuza“ Stojiljković za mjuzikl film „Ljubav i moda“ 1960. godine, gde je imao sjajnu glavnu ulogu.

Hit „Devojko mala“ je u stilu stvaralaštva Arsena Dedića i njegov kolega – slavni Đorđe Marjanović je pevao tu numeru na koncertima širom bivše Jugoslavije, kasnije i u Rusiji, i sam singl je prodat u više od milion primjeraka. Naravno, pamtimo i rok verziju benda „Idoli“ novog talasa u Jugoslaviji.

Nakon ove antologije, sledi „Ako priđeš bliže“ (Zagrli me)“, i na samom izvođenju publika uživa, peva, tapše, svi su u euforiji non stop, nema predaha.
Pesma je proslavila našu najveću zvezdu ikada – Zdravka Čolića.


AKO PRIĐEŠ BLIŽE (ZAGRLI ME)

„Ne trebaš mi ništa reći, svoju prošlost, svoje ime
Ako će ti biti lakše, zagrli me, zagrli me

Uzet ću te u naručje, da te čuvam usred zime
Grijat će te moje tijelo, zagrli me, zagrli me

[Refren]

Zagrli me oko vrata, oluja se diže
Ne može ti vjetar ništa ako priđeš bliže
Ako priđeš bliže, ako priđeš bliže

Ukrao bih sreću za nas, kupio bih, nemam čime
Jedino si moje blago, zagrli me, zagrli me
Ne trebaju tebi, draga, ove pjesme, ove rime
Najviše je što se može, zagrli me, zagrli me

[Refren]

Zagrli me oko vrata, oluja se diže
Ne može ti vjetar ništa ako priđeš bliže
Ako priđeš bliže, ako priđeš bliže

Ne trebaš mi ništa reći, svoju prošlost, svoje ime
Ako će ti biti lakše, zagrli me, zagrli me
Uzet ću te u naručje, da te čuvam usred zime
Grijat će te moje tijelo, zagrli me, zagrli me

Zagrli me
Zagrli me
Zagrli me
Zagrli me“ .

Euforiji u publici zaista nije bilo kraja, svi su se utisnuli u bogati svet Arsenove muzike i malo je otklonjena tuga da cele porodice Dedić nema, jer su svi oni živeli kroz pesme u potpunosti.
Svestan je toga Predin, svesna je i publika, želela je da se vrati u Jugoslaviju, koji mnogi jugonostalgičari i dan danas nisu preboleli.

Zoran Predin je podsetio publiku da je Arsen Dedić napisao muziku na stihove hrvatskog pesnika Tina Ujevića i zapevao divne romantične i melanholične stihove – „Tamo, tamo da putujem, tamo, tamo da tugujem“.  Vanserijska pesma „Odlazak“ izgleda da po samom nazivu označava zaista kraj, kao jedna simbolika vrlo jasna.

ODLAZAK

„U slutnji u čežnji
Daljine daljine
U srcu u dahu
Planine planine
Malena mjesta srca moga
Spomenik Brača Imotskoga
I bljesak slavna šestopera
I miris, miris kalopera

Tamo, tamo da putujem
Tamo, tamo da tugujem
Tamo, tamo da putujem
Tamo, tamo da tugujem

Da čujem one stare basne
Da mlijekom plave bajke sasnem
Da više ne znam sebe sama
Niti ima l bola u maglama“.


Odlaze muzičari sa scene, ali opet, nešto nedostaje, zar ne?Izlazi Zoran Predin sa divnom ekipom na bis.

„Nemojte misliti da smo zaboravili na Gabi. Evo ona najpopularnija pesma – „Pamtim samo sretne dane“, širokog osmeha nam kaže Predin i to je ta karika koja nedostaje“

PAMTIM SAMO SRETNE DANE

„Pamtim samo sretne dane
Pamtim samo one noći
Koje sam dijelila s tobom
Sanjajući i ljubeći

Pamtim samo sretne dane
Pamtim samo ona jutra
Koja bude naša tijela
Zagrljena, kao mrtva

Ja nisam kao ti
Da pamtim samo zlo
Ja nisam kao ti
Ne mogu to

Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na
Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na

Pamtim samo sretne dane
Pamtim samo one kuće
Gdje se naša ljubav krila
Samo kamen i bespuće

Pamtim samo sretne dane
Oko nas je voda rasla
Pamtim samo sretne dane
Da bih našu ljubav spasla

Ja nisam kao ti
Da pamtim samo zlo
Ja nisam kao ti
Ne mogu to

Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na
Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na

Pamtim samo sretne dane
Svi su drugi magla, san
Samo onaj koji valja
U lice je upisan

Pamtim samo sretne dane
Oko nas je voda rasla
Pamtim samo sretne dane
Da bih našu ljubav spasla

Ja nisam kao ti
Da pamtim samo zlo
Ja nisam kao ti
Ne mogu to

Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na
Na-na-na-na-na, na-na-na-na-na

Pamtim samo sretne dane
Pamtim samo one noći
Pamtim samo sretne dane
Pamtim samo one noći
Pamtim samo one dane“.

Klimaks, sam vrhunac večeri je tu na pragu, pred svima nama.

Moglo je da se završi baš sada, mada Predin odlučuje da malo produži.

Toliko da se sa jednom pesmom na samom kraju – oprosti u ovom susretu:
„Zahvaljujem vam se svima na veoma srdačnom prijemu i ova poslednja pesma mora da se peva stojećki, molim lepo. Prelepa je pesma za sam kraj koncerta, i mislim da smo je svi zaslužili da je zajedno otpevamo“.

Oproštaj od publike simbolično je bio u znaku kompozicije „A sad adio“, kompozitora Vojkana Borisavljevića i Vojislava Kostića, na vokal Olivera Dragojevića, za čuvenu hit TV seriju „Vruć vetar“ iz pera nedavnopreminulog scenariste Siniše Pavića.

Dakle, nakon skoro puna dva sata, Zoran Predin & Damirov Django Group finalnom kompozicijom rešili su da se pozdrave sa beogradskom publikom, do nekog novog, lepog susreta, nekim specijalnim povodom koji će Predin maštovito i kreativno odabrati.


A SAD ADIO

„Jednom odletjeće ptice
ulice naše ostaće bez sunca
čovjek ispratiće ženu
dugo na vjetru još stajaće sam

Jednom odlazi svako
putem svog života
na rastanku samo srce kaže
ja ću se vratiti

Refren:
A sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad
a sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad!

Gledam nepoznata lica
svaki taj čovjek ja bih mog’o biti
gledam, ljube se i plaču
putuju s nadom, ja odlazim sam

Gledam oči dječaku
vraća se djetinjstvo
ugašena svjetla na peronu
takva si mladosti

Ref.
A sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad
a sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad!


Gledam jer želim sve da pamtim
nebo, kamen i ptice u letu
gledam i kad zatvorim oči
bićemo zajedno u dalekom svetu

Beskrajne ravnice gledam
pozdravljam te, zemljo, zemljo moja
ti ćeš me čekati, jedina ti“ .
 

Zoran Predin je inače čest gost cele Srbije i Beograda, gostovao nam je sa svojim slavnim rok bendom „Lačni Franz“ uglavnom u Domu omladine Beograda, onda u solo varijanti (klub Bitef teatra, Kolarčeva zadužbina, Mts Dvorana), ili sa projektom „Zoran peva Arsena“ (Mts Dvorana), ili u najnovijem izdanju supergupe – dua „Analogna rasa“ sa Nikolom Čuturilom Čuturom (Kolarac, Mts Dvorana, SOKOJ klub, festivali – „Priča“ u Čačku, „Arsenal fest“ u Kragujevcu“, „Lent“ u Mariboru, „Wind Rock Fest“ u Vršcu, kao i mnogi gradovi naše zemlje).
Naravno, uvek i zauvek Zoran Predin nam je dobrodošao!



Ivan Makragić